Мало је влажно по ћошковима, под се усталасао од старости и испуњених пора новембарских киша, али пријатно је сједјети у тој столици. Одавно је кречено, но задржала се назнака боје брескве, додуше помјешана са свијетло зеленом; оном која неизбјежно осваја зидове старих здања. Високи плафони досежу до звоника градске цркве, мало ‘пуцају” по шавовима, али ипак је безбједно сједјети у тој столици.
Кожна столица, ух баш је удобна, може се окретати за 360 степени, или упола мање, али кога то занима, кад су све очи упрте у велико огледало испред носа, које свеједочи настајању новог лика.
Сјече се коса, дорађује, комбиниркама истањује, а на поду мемљивог итисона, таласају се одбачени дјелови косе, мртви, беживотно помјешани са свијетло зеленом, оном која неизбјежно осваја зидове старих здања.
-Молим те, само пази да јој вода не уђе у уши, да се не прехлади. Хладно је данас баш, а тешко подноси нахладе. Све теже, како је старија, рече доста млађа жена, придржавајући пешкир, спремно дочекујући мајчину сњежно бијелу косу.
Док раде маказе, чекају ред. Млађа пије кафу, старија гледа кроз завјесу.
-Пјевала сам и ја. Могла сам да ”скинем ” било коју пјевачицу тог времена. А тек каква ми је била коса, хаљине… Мјењала сам својевремено извођаче неких познатих група, али није трајало дуго. Немах потпуну подршку најмилијих, а и сцена је прљава ствар. Да сам можда рођена негдје друго, сигурно би било другачије. Не бих била овдје данас сигурно, мада није лоше ни овако, временом се навикнеш. Хоће ли сад мајка, па да ја дођем касније?,упита млађа.
Маказе не сјеку више. Од власи мртве косе ни трага. Мијењамо мјеста по одрађеном послу, а и боље је. Није више удобно у кожној столици, па нек се окреће три пут по 360 степени. Пукотина је у огледалу, у лику се назире нешто непознато.
Recent Comments