Кренула је поново и то онамо гдје дијеле плаве картоне. Њихова дистрибуција расте последњих мјесеци, плаве се попут небеског свода над овом нашом коронарном свакодневицом. ”Зашто да не допринесем, макар добровољно”, запитала се, без обзира на околности.
Без обзира на околности, увијек је добро доћи у прве, ако не и први, да се било каква администрација заврши што прије, раније, или ”бистрије”, како Руси причају.
Тог јутра било је хладно као у Питеру, новембар и двадесет до осам. Плаво возило, као плави картон, тачно на вријеме, дочекан и исти. Чист, углачан, са понуђеним распоредом сједења, као потписа. ”Потпише се”, у 7: 40, на задњем сједишту плавог таксија, уз најновија дешавања и коментар, јер радио станица грчи, а ко ће се тако рано борити са фреквенцијама?”
”Ово је стварно земља чуда, ја ти тврдим, шта нас је све стресало, шта нас стреса, а шта ће нас тек треснути, кукала ти мајка”, до уха путује мало гласнија, али јаснија фреквенција.
Оде плаво возило, остаде плаво и зубато небо над главом, и стари, плави картон у руци.
”Како се само плави”, мисли се и корача ка вратима.
Иза врата плексиглас, дезинфекција, љубазна администрација и потпис на истом старом мјесту. Добра стара процедура, што је отишла још ”бистрије”, јер се и дошло у прве.
Нови плави картон у руци, нови мјесеци, али и осјећај олакшања, неке слободе у овом неслободном, скрушеном, ”дигиталном концентрационом логору”.
Маска је направила паузу, па се лице ”облачи” у јутарњи мраз и вјетар.
Помену љубазна администрација да је због ове ситуације што искаче као банер са свачијих уста, повећана концентрација плавих картона.
”Ништа необично, на шта се живо не свикне, поред повећане концентрације ПМ честица, ковид капљица, заглушујућих реченица”, мисли се, пролазећи поред оног солитера, ког се плашила како тада, тако и сад, да се на њу не слије, не падне”.
Побожно гледа пут његових балкона, кад се под плавим сводом, високом приземљу, времешан човјек уз помоћ ходалице, шета невеликим балконом. Без маске, слободан као врапци на жици телеграфској, са шеширом боје свода.Додуше, прилично ограничен у покрету и расположивом простору, али дише слободно, а и Сунце у 8: 45 му иде у прилог.
”Ово је земља чуда”, мисли се док стеже нови плави картон, заједно са два претходна, другом руком навлачи маску, а покретом главе ”бира” хљеб.
”Средње печен и спакујте у ту плаву, већу кесу, молићу лијепо”.
