Други или трећи разред ниже музичке школе, имао је призвук једног малог комада, који се развијао у двије, или три ископиране стране код Жане, колико се сјећам. Та хармонска игра и разлике кроз можда десет ”дуплих” линијских система, добацивала се кроз читав комад, моментално показујући суштинске разлике и сличности између класике и џеза. Бескрајно сам уживала свирајући тај мали комад, а прсторед на клавиру и у ходу био је пун поносног држања, јер сам свирала неку необичну ствар. Јаку ствар….
Не знам зашто, али сваки пут кад прођем врата неке трговине било да је у питању Борово, Планика, Пеко, Техномакс, Техноплус, Беко, Горење, Рамонди, све продавнице у којима би можда могли ‘на рате”, зачујем прве тактове овог комада. Вјероватно, зато што знам шта слиједи када дођете за пулт…”’Хоћете на картицу, или преко пензионера”? Хахаххахаа….Тарарам парарам…
Тада се створи ров из Првог свјетског између оних који раде, младих нада, са осмочасовним радним временом, у државним службама или срећним приватним фирмама, са отменим или каквим таквим платама, и наших драгих пензионера, који су свој животни вијек уредно дочекали као и радни приде, па још морају на своја нејака плећа носити дјецу па и унучад хонорарце, полухонорарце, руке на црно или на бјело, али више на црно, чини ми се…
Kао у комаду, преплићу се класика и џез са својим разликама, а обично се у последњем дијелу те разлике здружују. Па сад, разлика између картице и пензионера јесу евидентне у младости, старости, напону снаге и смирају дана (има и изузетака), богами и новчаном износу…Заједнички акорд се огледа у новцу…
И тако ја водим дијалог и пјевушим у себи, а продавац за пултом пита: ”Преко картице или пензионера?” Преко пензионера, кажем, јер припадам оној групи недефинисаних хонорараца, полухонорараца, што се ослањају на родитеље, бабе и ђедове, групи оних који би вољели да плате картицом или џезом, али зависе од класичне пензије својих најмилијих.
Код нас се чини итекако има земље за старце, јер скоро све почива на њиховим малим пензијама, док за сива примања, недефинисане реченице и послове, нема мјеста ни у једној фрази музичког комада, па ни да се провуку кроз линијски систем, репетицију, а камоли у продавници бијеле технике, компјутера, ципела….Макар, моја сивоћа није успјела….
Дакле, буди јасан и конкретан. Преко фонда ПИО или платних картица, преко класике или џеза?
Више бих преко џеза, али класика се подразумјева.
-Хвала, преко мајкине пензије ћу. А мајко, види овај усисивач на воду, имаш ли још класике да на рате узмем? Tарарам парарам…
+
