Између лексикона, споменара, књиге или филма, изабрала би екране које живот значе. Дакле, квалитетна прича, са добром музичком подлогом, живописним ликовима, у пола два изјутра, док душе спавају, а њена проживљава личну драму са екрана преко пута. Због тога јој је и вид нагрђен, јер свијетло није смјело да се придружи том ”поноћном двојству”. Након филма, дошла би и добра књига, исто под свијетлима алкател телефона, док душе спавају, а њена проживљава.
Не може Јесенка да се одлучи за наслов, између књиге или филма, ”Било једном у Америци”, или ”То је било једне ноћи на Јадрану”, од предратне, романтичне МИР ЈАМ. Међутим, ово кратко подсјећање што ће наступити, остало да се ”пуши” од августа прошлог, неће бити романтично, нити драматично. Можда само тужно и патетично.
За полазак све је спремно. Кофери, сунцобран, шлауф за малца, базенчић, цјелокупна бебећа апотека и наравно крема за Сунце са фактором 100, ”јер није Сунце што је некад било”. Чини се још љуће, ватреније и прљавије, док са олдтајмером прелазе пут што се у сред сезоне дотјерује.
”Само да стигнемо на смјештај”, мисли се Јесенка, ”лакше ће све бити, у море да се отиснем, није нас гледало двије године уназад”. Клопарају колца, дизел се устеже, малац се игра са палцем, а татац вози ли вози, да се на трајект прије гужве укрца.
Наравно да се стигло у шпицу, сви нервозни, знојави, кењкави, а Јадран миран, несвјесан буке, туриста, загађења од претјераног коришћења крема за Сунце. Док оно, пржи ли пржи.
Олд тајмер скреће улијево, уским путем што Залив прати, док коначно не стиже на одредиште, које је толико ускомешано, хаотично и уско, да Јесенка у себи мислли ”О Боже, гуско…. Зар ово није смјештај као са слике”.Јесенка иначе вјерује људима, сликама, и увијек има најбољу намјеру.
Када се коначно нашло паркинг мјесто, стиже вријеме за пријаву. Чека се додатних пола сата, јер собу још не стигоше да поспреме. Јесенку облива пети зној од јутрос, а да није љетњег поријекла, док малцу даје воћни пудинг.
Уз уске степенице, до собе стижу. Није она са слике, димензија мало већег фрижидера (додуше, не Ободовог), али није као у фрижидеру, јер клима не ради,Сунце пржи ли пржи, малац плаче, татац од муке одскаче.
Актери ове приче мучише се са одлуком, док не сиђоше до плаже, која је ипак све ријешила. Гужва, бука, галама, превише креме за сунчање и Јадран несвјесан свега што се око њега збива.
Олдтајмер се покренуо, вратио истим путем, уз исту прашњљву магистралу што се у сред сезоне дотјерује, јер нема довољно ”европског дизела”, да једноставно нађе друго паркинг мјесто, боље, комотније и са климом, иако су сви папири у реду, а способан је да ради свој посао и намјере спроводи у дјело. Живи у својој гаражи од државе, која својој домаћој лимарији не прашта, и у већини случајева, не даје прилику.
За њима остао је Јадран, ни налик оној живописној ноћи Милице Јаковљевић, ни налик музици из култног филма ”Било једном у Америци”. Зато је наслов дошао између, јер олдтајмер је увијек између, нит’довољно добар, нит’ лош да себи у сред сезоне пронађе пристојну гаражу за љетовање.
