Не воли кад је ледно….Мада боље подноси хладноћу од врућине… Врућина асоцира на врућицу, грозницу, зној….Ватру….А ватра, као ватра….У њеним рукама никако да се упали….Иако су дрва гојна, нијесу пуна воде, има више букових што дају топлину….Из њених руку изгледа топлина неће…..
Ако је вјеровати неким причама, старинским, што и данас не застарјевају, зна се дијагноза…
”Нијесу ти се обрадовали кад си се родила”- у шали, кроз искрицу сажаљења, помијешаних ријечи или сјећања…
”За деценију рођено 2.922 дјечака више него дјевојчица”
”У Црној Гори се у последњој деценији годишње рађало значајно више дјечака него дјевојчица, показују подаци Управе за статистику о природном кретању становништва Монстат”, пише у дневној штампи.
Дневна вијест, али хронична тема… Намјерних прекида трудноће, због пола, селективне попустљивости амебодиног или стања трепљара… Све је то стање, као и у већини случајева, редовна конверзација у клиникама гдје се раде тестови што отклањају сумње везано за здравље плода, а успутно откривају који су се хромозоми спојили.
Није био/ла Добар дан
”Је ли мушко или женско?” – пита без добар дан.
”Добар дан. Зар Вам није првенствено битно за сазнати да ли је плод здрав, без неких аномалија? – одговара полна одредница, што се завршава на ”ска”, или ”ла”….
”Је ли мушко или женско?”, понавља она без добар дан….
Није изгледа био добар дан за полну одредницу, очигледно непожељног пола. Не улазећи у разлоге, притиске, жеље, очекивања, уцјењивања, ”туђа вечера”, опет по старински што не застарјева, није била исплатива, а дан никако није био добар….Или није била Добар дан….
Она што предводи
Било је и добрих дана…Као оног марта, када би у поноћним часовима, низ ходнике боје сенфа, из једне собице ”дречао” хор врећа ”среће”, а један гласић се издвајао…У јачини, волумену, упорности.
”Како ”она” предводи…Како се ”Она”’, као и све ”Оне”, лавовски бори да изађе у свијет, јаче, пуније, прилагодљивије, као да је свјесна да ће и живот ван ”алма матер”, пред њу и на њу изливати ”нежељене изазове”, говори Она што чисти и дезинфикује болничке површине.
Живот је радост, без обзира на полну селективност узуса спољњег и некако погибељног свијета… Свијета Земље, Ваздуха, Воде и Ватре….
А ватра никако да се упали. Независно од наслеђеног вјеровања да их није обрадовала друга, трећа, пета по реду ”туђа вечера” Стана, Станка,Станица, Достана…..Не жари се, јер су осојна, водна, а комин неће да повуче, без обзира шта поручивао из неког пра коријена Онај што брк суче”.
фото: Дописница
Recent Comments