Ako слушамо језиком љубави, разумјећемо све мелодије, елиминисати границе и пожњети универзални говор пријатељства и препознавања. Језиком љубави ”гори” и ”ромори”, још љепше гласом умекшава, већ осам година Бањалучанка, Хилда Хрекес из Алепа, студенткиња фармације, етно појац и врстан познавалац византијског пјевања. Своје испуњене дане проводи у граду на Врбасу, често због усавршавања византијског појања стиже и до града на обалама Дунава, са трудом и емоцијом, као некад у граду на Квеику. Крсна слава јој је свети Василије Острошки, њена ћирилица је ”народски” усвојена, води се једном домаћом изреком, а времена иако нема, има га за свако срце са истинском мелодијом.
”Временом сам и ја почела избјегавати пропух”
” Мој брат Јамен је 2009. године отишао на студије у Загреб. Недуго затим, тачније 2011. и ја сам му се придружила. Након тога, 2013. пут нас је довео до Бањалуке и сад смо ту на студијама. Јамен је на мастеру из психологије, а ја сам студент фармације”, истиче саговорница дописнице, признајући да је за сваку нову средину, човјеу потребно да се привикне, уклопи, постанде дио заједнице, поготово када је ријеч о различитим културама и језику који у неку руку има и сличности. Ипак, Хилди је по доласку, једна менталитетска ”појава” била посебно интересантна.
”Један примјер необичних ствари овдје десио се на почетку кад смо видјели како сви бјеже од пропуха, а код нас људи баш траже гдје има пропуха да се тамо смјесте. Али временом, не знам ни сама како, почела сам и ја избјегавати пропух. А слични смо по менталитету у смислу људске топлине, гостопримства, срдачности и прихватања странаца”, присјећа се Хилда.
Византијску музику поје од девете године
Потиче из музикалне и музичке породице. Тата је одувијек свирао и пјевао, дјеца, четворо браће и сестара, одрасли су са музиком и уз музику, а први наступ десио се са прве четири године, у вртићу.
”Волим нашу оријенталну и етно музику. Наравно, слушам и остале врсте музике, али највише сам била посвећена духовној музици. Посебно бих ту истакла византијско појање, с обзиром на то да пјевам византијску музику од своје 9. године. Све до доласка овамо, редовно сам пјевала у цркви у Алепу. Што се тиче духовне музике, код нас у антиохијској цркви заступљено је искључиво византијско појање, као што је на примјер и у грчкој цркви. Овдје на богослужењама срећемо различите начине извођења црквене музике – од четворогласних хорова, пјевничког начина пјевања до византијског појања у неким црквама и манастирима”објашњава Хилда.
”Мелос севдалинки чини да се осјећам као да сам на свом терену”
Што се тиче етно музике, наглашава да свака етно музика дише духом поднебља на ком је настала и то је оно што највише волим код те врсте музике.
”Кроз етно музику упознајете дух, карактер, борбе и љубави једног народа.Са друге стране, занимљиво је колико има сличности у нашим пјесмама. Рецимо, мелос севдалинки чини да се осјећам као да сам на свом терену.Опет, изазов за мене је било учење етно пјесама са ових простора. Сваки народ у пјесмама има неке своје украсе, мелодијске линије и аутентичности. Управо у томе лежи музичко богаство. За мене, музика нема границе- у ствари, она гради најбоље мостове међу људима”, сигурна је саговорница.
Фармација и школа Свети Јован Дамаскин
Фармација је изабрала њу, што се показало кроз низ различитих околности и ситуација.
”Занимљив је смјер, премда и много тежак, тако да ми скоро сваки предмет буде као нови језик који повећава знање и одговорност у исто вријеме.А стара љубав према византијској музици је ми појачала вољу да наставим оно што сам почела у својој цркви у Сирији, и тако сам одлучила да паралелно уз фармацију упишем и школу византијског појања Свети Јован Дамаскин у Новом Саду. Буде понекад и напорно и тешко, али уз добру организацију, вољу, рад и труд не изостану добри резултати”, устврђује Хилда.
Траг и Дар
Добри резултати и вријеме испуњава као члан етно групе ”Траг”, пјева у групи ”Дар”. Евидентно је да за собом оставља траг и обогаћује свој дар, што јој је помогло и искуство вишегласног појања са којим се сусреће на овим просторима.
”Јако интересантно и занимљиво искуство је бити дио ове двије породице. За мене је овакав начин пјевања био потпуно стран јер код нас преовладава једногласно извођење уз неку једноставну пратњу.Временом и вјежбањем, наравно и уз њихову помоћ и заједнички рад – успјела да то савладам и научим веома брзо. ‘Траг” ове године постаје пунољетан, прослављамо 18 година рада и постојања. Ја сам са њима од 2016, а скупа смо били и на наступима у БиХ, Србији и у Белорусији.
”Дар” је млада група основана 2018. године. Ми смо група дјевојака која се спојила и, у ствари, настала у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци. Пјевамо духовне, етно и поп пјесме на различитим језицима и на наш начин. Највише пјевамо на богослужењима у цркви. Такође, наступамо и на црквеним или манастирским прославама, хорским сусретима и свечаним академијама. Гостовале смо и на фестивалима фолклорних скупина у БиХ, Хрватској и Србији. Наиме, тешко је изабрати омиљену пјесму, јер свака пјесма сама по себи носи своју љепоту и дубину, нарочито кад се узме у обзир и значење текста, поријекло пјесме, њено преношење са генерације на генерацију и слично”, акцентује саговорница.
”Свети Василије наш заштитник”
Светитељ заштитник јој је свети Василије Острошки. До тога је дошло, прије неких шест година, када се на дружењу повела прича о крсној слави, а акд је вратила филм уназад, баш тог 12. маја напустила је родну Сирију.
” Тада сам помислила да би било лијепо да и брат и ја имамо своју крсну слави и свог светитеља заштитника. Први светитељ који ми је пао на ум, био је Свети Василије Острошки. До тада сам много слушала о њему и људи би нам често доносили дарове са Острога. Занимљив је и детаљ кроз који сам се још више повезала са Светим Василијем. Ради се о датуму празновања Светог Василија. Он се прославља 12. маја, а то је био дан кад сам напустила своју земљу. На тај начин смо схватили да је Свети Василије заиста наш заштитник док смо далеко од куће и да нам је близак. Прошле године, брат и ја смо коначно отишли под Острог и одатле носимо дивне успомене”, присјећа се саговорница.
‘‘Универзални језик цркве, језик је љубави”
Дописницу је интересовало које су сличности и разлике у православној вјери у овој значајно јужнијој земљи, а добијен одговор бјеше универзалан.
”Евентуалне разлике међу православних црквама могу бити у домену језика, начина пјевања и неких обичаја, који су другачији од народа до народа. Суштина и смисао богослужења су исти, а ако слушамо језиком љубави – нећемо имати проблем ни да осјетимо о чему се пјева на страном језику. Рекла бих да је универзални језик цркве језик љубави. Оно што ја највише волим јесте канон Пресветој Богородици, који често пјевам са својим другарицама на арапском и српском језику”, говори Хилда.
”Језичких авантура никад доста”
На српском језику одлично прича, као што и пише, а њен вокал одлично ”плива” у сваком изговору.
”Српски језик је веома богат и лијеп језик. Највећи изазов су ми били падежи и изговор слова којих нема у арапском језику.Дружећи се с људима, сваки дан богатим свој рјечник, учим неке нове изразе, значења ријечи. Посебно ми је занимљиво било што једна ријеч може да се пише исто, а акцентује другачије и да има скроз различито значење. Знам да је мојим другарима најсимпатичније кад изговарам слова љ и њ или кад користим слово ч, џ и ћ. Прва књига на српском ми је била књига за учење српског језика, као и књиге на факултету. Понекад сам морала да преводим са арапског на енглески, па са енглеског на наш језик, а док учим, ту су свакако и латински термини. У сваком случају, језичких авантура никад доста”, признаје саговорница.
Шта приватно Хилда слуша и без чега не можете замислити дан?
”Музика је нешто што нам употпуњује атмосферу сваког новог дана и даје му зачин. Избор музике свакако зависи и од расположења, од мјеста гдје се налазим и како сам инспирисана. Свакако да је музика дар од Бога и веома сам захвална на томе, као и на дару који је мени дао. Кроз тај дар могу да Га славим и да лакше искажем све што ми је на души. Од свих извођача, посебно бих истакла једну нашу пјевачицу која се зове Фаируз. Њу могу да слушам у било које доба дана и ноћи”, казује Хилда.
У молитвама и срцу митрополит Павле
Недостаје Алеп и оне карактеристике које може имати само родно мјесто.
”Алеп је град који никад не спава и не стаје. Највише ми недостаје стари дио града, као и неки мириси, те моје омиљене улице и сокаци.
Кад причамо о недостајању, највеће мјесто у мојим молитвама и у срцу има наш митрополит Павле, који је киднапован прије 7 година и од тада не знамо ништа о њему. Он је увијек био тај који ми је давао подршку, безрезервну љубав, разумијевање и помогао ми да усмјерим своје дарове на прави начин, и да их умножим. Увијек је знао да се нађе свима, а да то нисте морали да тражите од њега”, говори саговорница.
”Даће Бог па ћемо ускоро пјевати и у Црној Гори”
Посјета Црној Гори, била је, према њеним ријечима: кратка, али слатка.
” И било ми је довољно да упознам љепоте Црне Горе и да пожелим поново да јој се вратим. Природа и крајолик су дивни, а људи су добри, као и сви наши људи које сам овдје упознала. Имали смо доста позива за наступе у Црној Гори. Надамо се да ће се епидемиолошка ситуација чим прије побољшати, те да ће се указати прилику за путовање. Даће Бог па ћемо ускоро пјевати и у Црној Гори”, сигурна је саговорница.
Много жеља и идеја
Поред свега што је у овом поднебљу искусила, научила и још учи, кратка је изрека, суштински истрајна и значајно праведна.
”Овдје сам научила једну лијепу пословицу која гласи – човјек снује, а Бог одлучује. Имам много жеља и идеја. Фокус сам тренутно највише ставила на студирање и испите. Такође, требало би да изађе албум „Траг и пријатељи“, који приводимо крају и на коме смо вриједно радили. Снимили смо први спот, а ускоро очекујемо и снимање осталих спотова као и приказивање истих. Једна од пјесама са албума која ми је посебно драга јесте спој сиријске и српске етно пјесме, коју смо извели на интересантан начин.Што се тиче „Дара“ и ту смо окупили лијепу екипу бањалучких музичара, тако да се и у тој кухињи нешто спрема. На нама је да се трудимо, па да то уз Божју помоћ и остварујемо”, закључује Алепчанка Хилда, Бањалучанка Хилда, она што једино говори и разумије језиком љубави, а вјерујемо да Господ одлучује управо оно што Хилда Хрекеc снује.
фото: приватна архива
Recent Comments