Протрљах мало ”боље око”, јутрос на сред срца. То боље је оно ”лијево”, што се не поклапа са ”устах на лијеву ногу”.
Јужнокорејска верзија андроида пишти од вајбер порука…. ”Сретан рођендан” поручује…. Одједном преко чак двадесет честитки од пријатеља, познаника, којима поступно и са зачуђујућим стрпљењем одговарам ”Хвала, али ја сам октобарско дијете, 17. у мјесецу”.
Активирам и друго око, доста миопично и ”скролујем” најновије… Излазе вијести следеће садржине ”Честитамо рођендан корона вирусу”.
”Тачно је, поједини медији записују, годину дана, од када је регистрован први случај овог вируса, из кинеске провинције Хубеи. 55- годишњи мушкарац.”
Данас пуним 28 и мјесец дана…. Жена…..Сада већ бивши коронаш….
Новембар одавно прешао половину. Кише опјеване не тутње по пјесничком граду Н, златно и бакарно – сенф боја таложи своје лишће, лијепо је за прошетати, али и то је ограничена прича. Најновије мјере откуцавају од 21:00 до 05:00, сваког дана у чини се свакој седмици. Оној бољој или мало лошијој, нема разлике.
Прошла недјеља била је од оних ”бољих”. Јасно небо и боје сенфа у изобиљу. Мама и син припремају се за шетњу, испоставиће се, дужине преко 4 километра. Љубан је спреман, чека у маслинастој јакни, своју увијек ”касни” мајку, што навлачи прво из ормара.
Љубан се врпољи, отвара и затвара врата.
Мама је спремна, хвата торбу и говори:” Отварај”!…Ипак, оно што ће услиједити, замислиће је и биће инспирација за текст у овој, помало климавој седмици.
”Мама, изволите маску”… Додаје Љубо, са стола, ону мамину, бијелу маску са црвеним туфнама”.
Не славим коронин рођендан, нити својих 28 година и мјесец дана, али ”Мама, изволите маску”, као захтјев дијетета од 2 године и 8 мјесеци, одзвања у ушима.
Па, изволимо.
