Већ деценију је правим, по рецепту и по јасном сећању из усменог предања,али укус једноставно није исти.Нема везе са поријеклом кртоле, добро нађубреном шаргарепом и црним луком средње величине, једноставно исто није.У чему се тајна Војничке чорбе крије?
Па није Кртолова, није Сељачка или Клин чорба, како би је неко можда и назвао….
“Војничка”, тако ју је прозвао, капетан тенковских јединица, некадашњи питомац Војне академије, након оног рата, Инфобировац, грађевинац, домаћин, отац и ђед….Био је то надасве несвакидашњи лик.Приповједач(не онај досадни),увијек спреман на покрет (у осамдесетим је без проблема путовао возом до Загреба, али би прије или након тога успут свраћао да види рођаке у Бањој Луци)….Разговоран, насмијан, у комбинацији беж варијанте или бијеле кафе, качкета ручно прављеног у Загребу, Београду….Сједјели бисмо у некадашњем “Јадрану”, на оном ћошку гдје би појео и по десет кугли сладоледа, а да не закашље, иако је имао старачку астму…..Ма није му могла ништа, па ни онда кад је као петнаестогодишњак прелазио са Шестом црногорском сњегоморну Сињавину у вуненим чарапама….Или као већ формиран младић, у новим накремљеним цокулама, ишао на посијело, чак на Клобук….Пјешке, више од 50 километара….Да не закашље….
Волио је “њене очи вране”, од момента када их је сусрео на никшићком корзу, до данашњег дана 2015.године….Од тада тек не знам ни оно што сам знала…Што сам запамтила и памтила…..Знам да је спремам на уљу кад је пост,кува се онако као оне класичне којима није ни налик, додаје се пола супене кашике брашна за топлу запршку….Опет, није иста….Онаква какву је памтим…Понекад ме мирис завара, али укус није исти…Јер….Прилично је бљутаво већ последњих шест година…А чорба к’о чорба…Нит’ Ђедова нит’ Војничка.
фото:дописница
Recent Comments