Лијеп говор, попут је бонтона. Иде испред личности, а лијепо изражавање нема само козметичку подлогу, већ и ону функционалну. Цјелокупно богаство живе ријечи, са снажним искуственим параметрима гради књигу живота и одговара хроничним изазовима.

Прилично се живи у визуелном времену, па је један од тих хроничних изазова ”клик”, без гласа, а камоли нечег сложенијег. О сложенијим стварима,поремећајима, основним постаментима када неартикулисано прелази у артикулисано, изазовима којих је бројно више сваког часа, свједочи мр Ана Ковач, докторанд логопедије.

На почетку бих вољела да истакнем да се логопеди баве превенцијом, детекцијом, дијагностиковањем,  третманом и научним истраживањем поремећаја комуникације под којом се подразумијевају сви процеси и функције које се односе на разумијевање и продукцију говорног и писаног језика, као и невербалне аспекте комуникације. Дакле то је заиста широк дијапазон поремећаја. С обзиром на чињеницу да у Црној Гори до сада нису рађена истраживања о заступљености различитих врста поремећаја комуникације, тешко је дати прецизан одговор о учесталости, али оно што сам примјетила у свакодневном раду, јесте да су код дјеце предшколског узраста најчешћи поремећаји артикулације, развојни језички поремећаји и муцање, док су код дјеце школског узраста, поред поменутих поремећаја у већој мјери заступљени су и поремећаји школских вјештина (дислексија, дисграфија…). У нешто мањем проценту јављају се и различите врсте других сметњи у развоју, попут оштећења слуха, интелектуалне ометености, аутизма, церебралне парализе”, истиче саговорница дописнице.

‘Сваки пацијент засебна је личност”

У једној клиничкој дисциплини каква је логопедија, теорија и пракса су тако испреплетане, да не могу једна без друге. На факултету су, наглашава Ана, имали и велики број практичних вјежби гдје су могли уживо видјети оно што су теоријски изучавали.

Прво морате имати темељно знање,  а рад у пракси, односно директан контакт са пацијентима је неопходан да бисте у потпуности разумјели неки поремећај. Сваки пацијент је засебна личност и захтјева индивидуалан приступ. Изненеђења увијек има и морате стално допуњавати своје знање, пратити најновија научна истраживања, додатно се едуковати”, устврђује саговорница.

Систематски прегледи код логопеда од најранијег узраста

Дописницу је интересовало када с најраније може примјетити да дијете има проблема са говором или уопште у развоју истог.

Говорно-језички развој прати се од самог рођења. На почетку се прати плач дјетета, реакција на шумове и звуке, гутање, сисање, покрети говорних органа, потом развој гукања, брбљања, појава прве ријечи, реченице, усложњавање говорно-језичких структура… Оно што би било неопходно јесу систематски прегледи логопеда управо од тог најранијег узраста. Тако би се на вријеме реаговало у случају да се примјети неко одступање од развојних норми. Нажалост, још увијек их немамо у Црној Гори, али се искрено надам да ће се и то у скоријем времену промијенити”,цијени саговорница.

Код 40 одсто дјеце са аутизмом, не развије се вербална комуникација

И данас, као и раније, поремећаји аутистичног спектра, представљају непознаницу, због своје сложености. На нашем подручју, наводи Ана, нема прецизних података о учесталости аутизма, а оно што је примјећено, јесте чињеница да се ови поремећаји јављају чешће код дјечака.

‘Поремећај аутистичног спектра је врло сложени неуроразвојни поремећај који карактеришу сметње у социјалној интеракцији и комуникацији, као и ограничени и понављајући обрасци понашања. Код великог процента ове дјеце присутна је интелектуална ометеност. На нашем подручју нема прецизних података о учесталости аутизма. Сматра се да у Америци приближно 1 од 54 дјеце има овај поремећај, а чешће се јавља код дјечака него код дјевојчица. С обзиром да је поремећај комуникације један од главних карактеристика аутизма, логопед је један од стручњака који учествује у дијагностиковању и третману овог поремећаја. Развој говора код дјеце са аутизмом најчешће је у корелацији са степеном њиховог интелектуалног функционисања, па се сматра да су способности разумијевања и продукције говора развијеније уколико је степен интелектуалног функционисања већи. Карактерише их недостатак уживања у комуникацији, неразумијевање чињенице да говор служи за преношење порука другима, неговорење о својим осјећањима и мислима, неразумијевање порука исказаних гестом, мимиком, као и одсуство геста и мимике у преношењу информација, буквално и конкретно схватање ријечи, ехолалије (неадекватно понављање ријечи, фраза или реченица које су претходно изговорене)… Процјењује се да се код чак око 40% дјеце са аутизмом не развије вербална комуникација”, објашњава саговорница.

Потребно укључивање родитеља и породице у стимулацију

 Када је у питању третман аутизма јако је важна рана дијагностика и рана интервенција. У третману аутизма учествују стручњаци различитих профила.

Логопед ради на стимулацији развоја свих нивоа невербалне и вербалне комуникације.  Прво се дијете мора придобити за сарадњу, потом се мора радити на успостављању контакта погледом, развоју заједничке пажње, разумијевању, добијању показног геста, проговарању, а потом, уколико је могуће, и на усложњавању свих нивоа језика. Програм рада се мора прилагодити сваком дјетету, јер је свако дијете различито. Нажалост, аутизам је хронично стање и наш главни задатак је да побољшамо функционалност дјетета. Добра сарадња и укључивање родитеља и породице у стимулацију је неопходна да би се дошло до напретка”, искуствено ће Ана.

Шта савјетујете родитељима, а шта дјеци?

Главни савјет је да за логопедски преглед никада није сувише рано! Родитељи треба да се јаве чим имају било какву недоумицу везану за говорно-језички развој дјетета. Наравно важно је и да обрате пажњу да се јаве квалификованом стручњаку, односно дипломираном логопеду. Дјеци која примјећују да нешто није у реду са њиховим говором, читањем, писањем, бих поручила да постоји особа која им може помоћи, а то је логопед”, закључује логопед, чија је улога врло значајна у раном развоју дјетета, касније одраслих људи, јер ријеч и изражавање никада нијесу потцијењене категорије, без обзира на тренутно преимућство визуелне, апатичне, шарене лаже.

фото: приватна архива

Share: